Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

69

ПР „Ти си своју обљубио мајку !“ Кад то зачу Наход Симеуне, Проли сузе од бијела лица, Па узима часно јеванђеље И краљицу пољуби у руку, 155 Оде Симо до свога ђогата, Усједе га, оде намастиру. Кад је био спрема намастира, Угледа га отац игумане, Позна свога ђога из подрума 160 И на њему Наход-Симеуна, Мало ближе пред њег' излазио, Симеуне спаде од ђогата, Поклони се до земљице црне, Љуби оца у сокут пи у руку. 165 Говори му отац игумане : „Ђе си мене, Наход-Симеуне „ Бе си мене толико вријеме а Вели њему Наход Симеуне : „Не пштај ме, оче пгумане ! 170 » У 8'0 час сам рода потражио, „А у гори дош'о до Будима.“ (ве ве њему псповиђе Симо. Кад то чуо отац игумане, Узе Сима за бијелу руку, | Па отвори тавницу проклету, Бено лежи вода до кољена, И по води гује и јакрепи,

ст Ваља да је у јеванђелију, спријед или на крају, било записано, чије је оно, ко је он, и чега ради иде по

свијету.