Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
80
Пе Пак заседа за јелу зелену,
Скида њега стрелом сва коњица. На зло га је место ударио,
На вло место, у срце јуначко. Врисну Ненад, како соко сиви, Вршштећи се по коњу повија: „70 јуначе, из горе зелене ! „'Кива тебе, брате, Бог убио ! „Десница ти усанула рука,
„Из које си стреле“ испустио !, „И десно ти око искочило,
» О којим си ме, море, намотрио ! још те твога брата жеља била, „Кано мене п брата мојега ! „Што ме тужан овуд потерало, „Наопако а по моју главу !“
Кад је Предраг речи саслушао, Иза јеле њега запитује:
»Тко си јунак, и чијег си рода ;“ Рањен Ненад њему одговара : „Што ме, море, ти за рода питаш 7 » Од мене се оженити не ћеш: „ја сам јунак млађани Ненаде, „Имам стару саморану мајку,
» И једнога брата рођенога, „Предрагога мог брата рођена, »Цак се диго да њега потражим, »да ме жива моја жеља мине, „Наопако а по моју главу !“
Кад је Предраг речи разабрао, Од стра љута стреле испустио, Пак притрча рањену јунаку,
140
115
155
160
165