Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

8а

„На прилику како ваши крсти, „Да се ваши крсти не познаду.“

Диже војску царе Костадине,

Те отиде горе под планину, 85 Раскопаше Ођубар планину,

И нађоше камен становити,

И разбише камен становити,

Просуше се млоги крсти златни,

Што Јевреји крсте саковали 90 На прилику како наши крсти,

Да се наши крсти не познаду;

Односе и цару Костадину,

Узима и царе Костадине,

Па и царе о камен удара. 95 Пребију се на двоје на троје;

Кад донеше наше крсте часне,

Цар заману да удри о камен,

Пред њиме се камен распрскао.

Кад то виде царе Костадине, 100 Онда царе на ноге устаде,

Те се часном крсту поклонио

И часнога крста целивао,

И целива сва војска ришћанска.

Кад је царе крсте избавио, 105 Диже војску, оде двору своме.

Док је био царе Костадине,

Часни крсти на земљи сијали,

Сјали красном народу ришћанском ;

Кад премину царе Костадине 110 И честита царица, Јелена,

Онда часни крсти васкрсоше,

Васкрсоше горе на небеса,