Slike iz seoskog života. Sv. 3

СВЕКРВА 199

Кажи ми: како да вам умостим!.. Не боли ме његов ударац, можете ме обоје сваки дан тући, али немојте ме гледати као душманина кад душманин нисам! Лакше би ми било да ме распињете, него што ме мучите вашим ћутањем!.. Чини ми се, ја бих умрла од радости, да ме неко у овој кући милостиво погледа! Ако сам крива, кажите ми у чему сам! Можда ме моја мајка није научила дворби и угодби; па, онда, реците ми у чему је грех мој, па ћу ја поправити. Све ћу ја учинити, и нема на свету тога што ја не бих могла учинити.... Ја се никаква рада ни терета не бојим, јер ја волим овај кров што се назвао мојом кућом!.

Свака реч њена падала је на Нерину главу као стена. У овим сузама, у овом болу Миличином она је гледала грех свој, грех који је учинила, а није хтела учинити. Она правда божја, што и у најокорелијем срцу човечјем тавори, пробуди се и загрме свом снагом. Нема осуде над осудом коју човек сам над собом изрече. МИ она осу сама на себе:

— Имаш право! Ја сам крива! Ти си добра, честита, из честита дома у коме си могла видетиин научити само оно што је добро. Али ја сам крива! Стид ме да ти кажем зашто, али моја је кривица! Обузео ме неки бес, лудило, шта-ли! Добро је било, али ја нисам хтела да га видим! Бог ми дао очи да видим, а ја сам на свако добро зажмурила! Не тражи од мене сад да ти причам шта сам радила; немој то тражити никад, јер ти не могу казати; али знај, да је ово зло од мене, од моје луде и пусте главе! Али отсад то неће бити! Ишчупаћу своје рођено срце ако ме навуче на зло. А знам шта је зло. МИ ђаво зна шта је право, само неће да ради)!.. Само ти мени оздрави, придигни се и буди добра и ваљана као што си била!.. Ето, сад сам ти казала што се могло казати, и не тражи више!..

Док је оно говорила Милица се придигла и отвореним погледом гледала је у њено лице.

— Ја сам здрава! — рече. — Кажи шта желиш: нема те жеље коју ти нећу испунити!