Slovenačka

ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД (|

није, и власт корушких војвода је допирала отуда на ивичне крајеве крај Муре, Саве и Драве. Али Целовачка котлина се показала као преслаба да политички влада над осталим областима; као моћнији предео истакао се онај крај Дунава. Одавде св је, из Источне Марке (Аустрије), раширио моћни политички утицај према југу, прво у доба Бабенберговаца, затим Хабсбурговаца, на словеначке покрајине све до тршћанског залива. Због тога се Корушка у својој северној половини германизирала и није више долавила у обзир као политичко ервдиште словеначких земаља. Али као последица јаке географске рашчлањености развиле су се поједине мање политичке територије, међу њима у прво доба Корушка, после особито Крањска, чије је природно средиште била Горњосавска или Љубљанска котлина, која је остала етнографски словеначка; на њу је у доба народног препорода прешла улога словеначког политичког и културног средишта.

Словеначка земља лежи на врло значајној етнографској граници. Ту се састају све три главне европске расе; на западу романска (Италијани и Фурлани), на северу германска (Немци), и најзад словенска која баш са Словенцима, у облику клина, залази према југозападу, тако да управо раздваја Германе од Средоземног Мора. Поред тога, на североисточној граници имамо још и Мађаре као представнике монголске расе, која је, истина, не у позитивном и конструктивном, већ у негативном смислу тако судбоносно утицала на историју источне Европе: Бити на раскршћу три односно четири расе, морало је имати важних последица за формирање културне структуре народа. Талијански политички и културни утицај допро је на западну периферију словеначке територије; тамо је дошао до највећег значаја у оном пределу, који је био столећима под влашћу Млетачке Републике; „млетачки Словенци“, који тамо станују,