Slovenačka

42 милко кос

Велика Караншанија са пограничним маркама у Хи ХГ веку често је мењала своје политичке границе и војводе, што све стоји у уској вези са политичким приликама у држави и са задацима, које су јој хтели дати владаоци као важној пограничној земљи између Немачке и Италије. Од 952. год. владао је у Карантанији, сједињеној са Веронском Марком и Истром, Хенрик, брат самога краља Отона [а после њега његов син истог имена, који је већ од пре имао Баварску. У то доба тесних политичких веза са Баварском пада јако територијално повећање баварских цркава по словеначкој земљи. Стална политичка веза немачког подручја са словеначким убрзала би сигурно прво њихово спајање, а уједно и потпуну германизацију, да није државни резон приликом устанка војводе Хенрика, (976. опет разбио везу Баварске, Карантаније, Вероне и Истре. Карантанија— Верона — Истра чине од 976. год. нову војводину. Али и ова нова није могла доћи до оног значаја, којп би јој припадао по обиму и природном положају на вратима Истока и Италије. Често мењање војвода, њихове полптичке завере против централне власти, неусредсређивање власти у рукама једне породице, п одељивање- пограничних марки, све је то довело до расула Велике Карантаније. 4

Јак удар за распадање Велике Карантаније дао је устанак карантанског војводе Адалберона пз породице Епенштајн, који је 1012. год. управљао ужом Карантанијом (Корушком), Веронском Марком. Истром и Карантанском Марком. Већ од ранијих година завађен са немачким краљем Копрадом ПЦ, устао је Адалберон 1085. год. поновно против свога владара, опирући се на велику војничку снагу, коју му је пружала његова велика војводина, а тражећи помоћ чак и ван државних граница, у тада јакој хрватској држави. Али велеиздајнички покрет, који је онда не мало уплашио државну власт, био је ускоро угушен и Адалберон свргнут (1085.). Каран-

бо