Slovenačka

ИСТОРИЈА 41

трагично нестајање мушких потомака. Бар од 1173. год. имају и марктрофију Истру, нешто касније добише и маркгрофију Крањску. У самој државној политици оног доба играју као политичке присталице Хоенштауфа велику улогу. Са многим европским владарским кућама стоје у породичним везама. Једна, по имену непозната, кћи маркгрофа Бертолда (ТУ) требала је, према преговорима који су 1189. год. вођени са Немањом у Нишу, да се уда ва Тољена, сина хумскога кнеза Мирослава. Неостварене аспирације према југу и мору изражава титула, којом се почео служити исти Бертолд: „војвода Далмације, Хрватске и Мераније“. Бертолдов син Хенрик преузео је андешку земљу и аспирације у Истри и Крањској. Спретном државном и домаћом политиком утврдио је свој положај у Крањској, особито кад је својом женидбом са једином кћерком и баштиницом Алберта из Вишње Горе додао својим наследним још и нове велике поседе. После његове смрти (1228.) настаје љута борба око Крањске, а уједно и расуло андешких поседа. Свађу између Хенрикове браће и наследника, оглејског патријарха Бертолда и војводе Отона, искористио је трећи, војвода од Бабенберга, који се политичком женидбом са једном Андешком дочепао, — кушајући срећу полако према југу, — толико потребне базе, те се почео 1282. год. називати господарем Крањске. Али не за дуго. Већ 1246. год. изумро је род војводе од Бабенберга и тим је почела нова етапа не само за земаљско господство у Крањској, него и за њихову баштину у осталим словеначким земљама. У самој Крањској јавише се као претенденти за земаљску власт корушки Шпанхајми. Словеначка земља око Постејне, Випаве, на Красу и на Сочи показује скоро кроз цео средњи век доста разбијену територијалну конфигурацију. Ни јединственог имена не знамо за то подручје. Главни господари су у тој земљи оглејски пашриЈјарси и торички грофови. У рукама првих је у глав-