Slovenačka

52 милко кос

игру великих и малих сила за власт 'око горњег Јадрана (Млеци, Оглеј, Угарско-Хрватска, горички грофови). Оглејске патријархе потискују Хабсбурговци све даље са висина крашких прелаза у правцу према мору. Са друге стране притискује патријархат Венеција и одузима му коначно 1420. го'. светску власт у Фурланији и Истри. У двострукој офанзиви млетачко-хабсбуршкој нестало је некада тако моћног светског Оглеја. Хабсбурговци су господари већ и на неким местима морске обале. Год. 1374. добили су, по већ раније склопљеном уговору, поседе једне линије горичких грофова у унутрашњој Истри, Либурнији и долењској Крањској. Год. 1382. тражио је Трст, да би се ослободио политичког и економског утицаја Млетака, помоћ од суседних Хабсбурговаца и потчинио им се. Год. 1500. коначно су придобили Хабсбурговци, исто тако на основу већ раније склопљеног уговора, и поседе друге, онда изумрле, линије горичких грофова, то јест њихову земљу у Фурланској, Горици и Корушкој. Сада је било само питање кад ће доћи на Сочи, Красу и Истри до сукоба између Хабебурга и Млетака.

Реакција против власти Хабсбурговаца од стране Цељских трофова и сталежа. Док су Хабсбурговци овако спретном пенетрацијом ширили своју династичку власт преко словеначке земље, дигао се против њих опасан такмац из племићских кругова: Цељски грофови.

Преци доцнијих грофова Цељских били су слободни племићи, који се од прве половине ХИП века зваху или по реци Савињи или по граду Жовнеку код Цеља. Кај је изумрла породица Вовбрских грофова, добио је њихов рођак Фридерик 1 њихова велика имања, а између осталог и град и варош Цеље. Исти је Фридерик добио 1841. г. и грофовско достојанство. Његови синови узели су учешћа у ондашњој средње- и источно-европској политици. Други, Херман 1 (1! 1385.), имао је за жену Катарину, кћер-