Slovo o Lapovu

АЊЕ И СПОРТ

2а

(52) < 2~

Милица Станковић

НИТ КОЈА НАС СНАЖНО ПОВЕЗУЈЕ

„Остајте овдје!... Сунце туђег неба Неће вас гријат кб што ово грије;" Алекса Шантић

Сада већ кроз маглу, пред сам полазак у средњу школу, сећам се да је надомак наше основне школе осванула градилишна табла, са уцртаном пространом спортском халом великих димензија. Иза саме табле отпочели су радови на изградњи исте. Сећам се и да сам тако усхићена због изградње нечег новог и неопходног, читаво своје дотадашње школовање, сетно спуштала главу пред роком у ком радови морају бити завршени. Рок за изградњу био је 2008. године, месеца се и не сећам. Знала сам да ће ме даље школовање већ тада одвести на неку Аругу страну, но свакако, ценила сам што ће се наша мала варош ускоро похвалити нечим новим, другачијим и надасве изузетно корисним.

Међутим, време је одмицало, а ужурбани грађевински радови, машине, радници, све је некуда нестало. Усхићеност малишана је опала. Чак се и градилишна табла тужно савила и као да је сама давала поруку да од слике на њој више ништа не очекујемо. Сваким следећим доласком кући, сваком наредном шетњом поред планираног спортског објекта, затицала сам све тужније призоре. Напола изграђен објекат, оронуо је, бивао све запуштенији, постајао све више место поред кога не пожелиш да прошеташ већ са првим сумраком.

Но, драги суграђани, ова прича има много лешши епилог, тога сте свесни и сами. Године 2016, новооформљена локална власт, хвата се у коштац са једним у низу од проблема које је наследила. Вођена жељом да доврши започето и поправи покварено, еуфорично отвара Пандорину кутију из које се један за другим нижу изазови: нерешени сувласнички имовинско-правни односи над парцелом на којој је изградња започета, недостатак прикључка на водоводну мрежу, вишемилионски дугови који су старом извођачу морали да буду исплаћени... Запуштени објекат требало је довршити из скромних буџетских средстава општине. Изазови су били бројни, а воља све јача.

Канцеларија за управљање јавним улагањима заслужна је за то што ће наша школско-спортска хала у свом пуном сјају ускоро угледати светлост дана. Канцеларија, као главни финансијер, у договору са Општином Лапово, која је требало да сноси трошкове пројектно-техничке документације и ангажује стручни надзор над изградњом објекта, Општину је помогла са

Авесташездесет милиона динара. Уговор са извођачем радова ан је у марту, радници из Београда убрзо су почели да пристижу. Никла је и нова градилишна табла, а ја, овог пута нешто старија, дубоко верујем слици коју видим. Почетак радова дешава се паралелно са почетком актуелне епидемиолошке ситуације. Како је читаву земљу задесило нешто ново и непознато, требало је и темпо радова прилагодити текућим дешавањима. Ветар у леђа био је никад јачи, а ажурности и марљивости ни у најтежим данима није мањкало.

Завршетак радова очекује се пред нову школску годину. Хала ће примати до седамсто људи. Стара термичка изолација замењења је новом, објекат је прикључен на водоводну мрежу, добио је систем противпожарне заштите, а столарија је делимично замењена. Сала има свлачионице, туш кабине, систем видео-надзора, грејање, рефлекторе и озвучење. Створени су услови за одржавање тренинга у затвореном простору, културних, музичких и других манифестација. Лапово ће наравно увек бити познато по свом рукометном и фудбалском клубу, који захваљујући слози и труду играча, упркос бројним изазовима, не престају да нижу успехе. Но, овим путем створена је прилика за долазак, можда чак и формирање нових клубова и развитак других спортова. Заинтересованих већ има.

Кажу да храбре прате изазови које могу поднети. Кажу, прати их и срећа због те велике храбрости, марљивости и жеље за напретком. Оно по чему ће челници наше општине остати увек упамћени су насмејана лица суграђана, посебно малиштана, као и вера у то да боље ипак може. Слиће се живот око нове спортске грађевине, испуниће радошћу и смехом трибине. Под светлима Рос и уз громогласне аплаузе засијаће неке нове звездице. Лапово ће изнедрити нове, скривене таленте, а они старији ће наставити да се страствено окупљају око нити која их снажно повезује у неким бољим, заслуженим условима.

Школско-спортска хала је један у низу изазова и планова који су надомак реализације уз потпору државе и јединице локаАне самоуправе. На нама је да са вером и осмехом, здрави и сложни дочекамо још једно пролеће и наставимо да верујемо да се из наше варошице не мора и не треба отићи.

Фото: Урош ние