Slovo o Lapovu

ТОЧАК

Зауставићу ноћ на већ угаженим сокацима познатог краја. Замолићу уличне лампе да ове ситне сате преспавају како би свитање и ја остали сами. Опићу се мирисом сена заденутог иза старе дедине шупе. Слушаћу лавеж сеоских паса, хук сова, чувара ноћи,

и по први пут биће ми жао што не знам немушти језик. Вратићу сећање на детињство, старом дуду поред пута који гранама разгрће таму тражећи још увек своју звезду.

Видећу нашу малу уличну банду подераних колена док трчимо у загрљај његовог хлада. Провешћу ноћ на угаженим сокацима познатог краја,

у сећању на воденицу чији се точак поломио када је поток пресушио. Вечерас прелазим праг једне старости и нека ми нико не узме за зло што певам немо, затворених уста.

Слађана Цветковић Страхимировић

ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА

-СЛОВО-