Slovo o Lapovu

по свом нахођењу организовале такмичења везана за читалаштво, а заједничка особина таквих програма је била да су локални, неповезани са другим библиотекама, без виших нивоа такмичења и рангирања постигнућа ученика у прочитаном штиву. У том смислу ни наша Установа није била изузетак. У циљу популаризације читалаштва код деце 2007. обновили смо нашу „Читалачку значку“ са ученицима ОШ „Вожд Карађорђе“ у којој је учествовало 57 ученика ове школе. Основни постулати остају исти, уз једну измену да такмичење више није обавезно за све ученике, већ је било на добровољној бази. Сви учесници су добијали захвалнице за учешће у акцији. У периоду од 2007. до 2011. омасовили смо акцију на територији општине Алексинац, која се прилагођавала савременим дешавањима и усклађивала са интересовањима школске деце.

Отворени за нове идеје, остварили смо сарадњу са Мајом Радоман Пветићанин, професорицом српског језика, на чију иницијативу је и настао пројекат „Читалићи“ као вид модификације акције „Читалачка _ значка“, чиме уносимо потпуно нов наратив и изглед активности и крећемо на пут остварења сна. Маја Радоман Пвјетићанин о пројекту „Читалићи" каже: „Програм Читалићи зачео се у души неколицине ентузијаста просветних радника, а развија се сугестијама и искуством великог броја учитеља, наставника, библиотекара, писаца...."

Свесни смо чињенице да деца услед масовне примене других медијалних садржаја све мање читају, што се одражава кроз успех ученика. Дечја одељења библиотека постају све ређе посећена места, колекције мирују. Центри за културу по општинама у Србији све теже развијају дечије програме засноване на писаном материјалу. У прилог таквом стању иде и чињеница да и сами родитељи нису више константна читалачка публика и да својим примером више не могу да утичу на децу. Пројекат је у свом настанку био усмерен на школе и школске библиотеке, као и општинске библиотеке на чијој територији је реализована активност. Узевши у обзир отпор деце морали смо да променимо приступ. Депа воле да се „креативно изражавају), воле да поцртавају, допуњују текст. Приметили смо да колективне _ манифестације више не привлаче пажњу, зато смо се окренули сваком детету појединачно са питањем: „Да ли хоћеш да учествујеш у игри познавања прочитаног "2 Нисмо инсистирали на обавезном

3) ђтрагј | става луотартезз.с0т

учешћу, све је било на добровољној основи и самој заинтересованости деце за читање. Паралелно са тим активностима радили смо са нашим колегама учитељима, наставницима, школским библиотекарима у циљу популаризације пројекта. Трновит пут, наша велика _— ангажованост, разумевање, упорност и стрпљење дали су резултате, па је од настанка пројекта са 57 ученика / учесника Основне школе “Вожд Карађорђе" из Алексинца, пројекат заживио и еволуирао, а број ученика / учесника из земље и иностранства је премашио цифру од 5000. „Елемент необавезности“ и игре је мотивисао децу. Сва су била испоштована, није било победника и побеђених, а за учешће у акцији „Читалића" свима је уручена захвалница. И како то увек бива, објашњавали смо деци да су сви победници јер су прочитали бар једну књигу више у својим животима.

Радећи са сарадницима у пројекту, уочавали смо правце деловања и у каснијим фазама формирали више циљних група ка којима смо усмерили активност (деца из основних и средњих школа, предшколске установе, допунске школе у дијаспори).

Основне активности пројекта базиране су на:

-Креирању читалачких дневника (креативно изражавање читалачких искустава кроз описивање, сликање, украшавање дневника);

-Тестирању познавања прочитаних књига

пук | ние

џи Ним фрријевић Сродна.

Фото: Бранимир Вељковић