Slovo o Lapovu

почела спортска хала...“ Као окосницу развоја једне Општине, и циљ коме стремиимо, навела је бригу о здравој породици као основи развоја друштва: „На примеру добре праксе оличене у снажној и храброј вољи нашег председника да паметном политиком чува и снажи овај стуб друштва, његови циљеви постају и наши и зато сви заједно вођени успоменама српских светих мајки, страдалница и умница, мајки научника и пастира, краљева и царева, и сами својим мајкама дамо сигурност, подршку и снагу. Стога су наши примарни задаци управо јачање политике рађања, а тиме и обнављања друштва, подршка образовању и запошљавању младих. Стварамо климу успешног места, онаквог места које даје шансу младими људима да остају у матици, у свом родном Лапову, да на својим вековним огњиштима даљу будућност граде. Ослушкујући њихове потребе улажемо у све оно што живот деце и младих чини лепшим, бољим и квалитетнијим. Јер, драги пријатељи, само онда, када децу, која јесу највеће богатство и истинско злато, ставимо испред свих и свега, ми постајемо богато друштво, друштво из ког млади не одлазе, већ поносно у њему остају и постају његов најснажнији темељ. И све то онда више није политика, већ мисија и задатак који поносно извршавамо, а са тим и Лапову истински живот дајемо.“ Своје обраћање завршила је цитирајући великог српског писца Милоша Црњанског: „Нема среће изван оног места где смо провели детињство.“

Присутнима се након тога обратио председник Општине, Бобан Миличић најпре их поздравивши: „Уважени пријатељи, сарадници и суграђани, не постоје велики и мали народи, велики и мали градови, велики и мали људи. Те смо поделе превазишли онда када смо реч Божију разумели. Велики је само један једини Господ наш, а сви ми смо његова деца, довољно велика да знамо коме спасење и веру дугујемо и довољно мали да о истим законима свакога дана учимо. И не постоји блистава и чиста књига историје, већ је свака њена страница, сваког, па и српског народа, и сузама и крвљу и радошћу натопљена.

18

Тако се ствара историја, тако држава, тако нација. Свесни свеукупног наслеђа дужни смо да његове тековине чувамо на свом имању, у својој цркви, у својој породици, у свом месту. Зато је наша мисија да сачувамо и оживимо свако домаћинство на територији општине Лапово, да се боримо за свако дете рођено у нашем месту оном истом снагом и љубављу којом су и наши прадедови вођени када су за нас на данашњи дан 17. марта далеке 1896. ову општину успостављали. Векови трпљења и страдања учинили су српски народ јачим и бољим него вековна царевања. Готово увек сам и увек спреман, највећу победу добијао је када је почео да верује себи, и у себе, да верује како срећа Србије зависи једним делом од свакога од нас посебно, али кроз наду да једино уједињени све можемо снажније и боље. Данас када наша општина обележава дан свог рођења, сваки њен становник поносни је домаћин и пева свака кућа у којој огњиште гори и својом ватром чува наслеђе прадедова, јер је свој на своме, јер се борба за опстанак никада не гаси.“ Цитирајући великог и умног светог српског владику Николаја Велимировића, који је рекао: „Немој се поводити за оним што очи виде. Јер, очи виде површину, не виде дубину, виде одећу, не виде језгро, виде глумца, не виде човека, виде човека не виде Бога", истакао је да сви мештани и посетиоци Лапова несумњиво виде једну другачију и лепшу слику места и осећају пријатну, стваралачку енергију.

Фото: Урош Томић