Slovo o Lapovu

ПЕСМА ОД ЗЛАТА

У освит тишине,

Низ шине...

Ко уз жице виолине...

Очи једне, тамне,

Попут дрењина...

И на станици, моја Карењина... Ко из руског романа...

Чека воз, сама...

А сетна песма се злати

Низ пшенице, покрај Лепенице... И варош, једна, шарена... Нашминкана и пркосна

Са краљем и ђенералом... Железницом... Надвожњаком... Мостом, возом и чекањем...

И село једно, у срцу Шумадије... Не знам, где бих ишао радије 2

Јереј Стеван Стефановић

ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА

-СЛОВО-