Slovo o Lapovu

СТАРО БРДО

Изнад крошњи било је лето Под тежином шљива

Гране су добиле чудне облике Док ми се за прсте лепио сок И заробио ме у дану

Давала сам им имена:

Фазан, Вук, Поскок,

Водопад, Бисаге и Страшило. При тлу, у хладу,

У мору плодова

Најлепше приче

Натпевале су птице

И напуниле приколицу...

Упорне кише су избрисале Пут за Липар

Ни траг му не назирем

У сећању

Кад загризем воћку

Под челом ми бљесне

Како је мајка тепала оцу

И како је отац гледао мајку Док ми се за прсте лепио сок И заробио ме у нежности Спремну да љубави дам имена: Срна, Детлић, Лептир, Извор, Башта и Огњиште. Тако је настала љубичаста.

Данијела Вулићевић

Е

ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА

-СЛОВО-