Službeni list Srpske književne zadruge

179

нашем за ослобођење. — 1826. рођен је Светозар Милетић, књижевник и новинар, народан првак међу Србима у Угарској. — 1849. рођен је, у Београду, Милутин Гарашанин, државник и новинар, прави члан Српске Краљевске Академије. — 1872. умро је, У Београду, Алекса Симић, државник. — 1896. умро је „Јевта Шавловић, угледан београдски трговац, велики добротвор београдске тртовачке омладине: оставио је имање од 800.000 динара, да се приходи употребљавају на умно усавршавање трговачке омладине.

1. — 1515. Турци су жива спалили у Софији, у осамнаестој му години, Србина Ђорђа Кратовца, што се није хтео потурчити; хришћанска православна црква Ђорђа је после признала за свеца. — 1804. Срби устаници ударише на Турке у селу Дрлупи, и тако отпоче први наш устанак за ослобођење. и

12. — 1788. Турци запалише манастир Каленић. — 1860. умро је, у Шиду, у Бачкој Петар Матић, књижевни радник.

8.—1199. умро је, у Хиландару, у Св. Гори, монах Симеун (св. Симеун Мироточиви), пређ. велики жупан српски Стеван Немања, велики радник на уједињењу нашега народа, — 1801. умро је, у Риму, прелат дома папина Бенедикт Отојковић, прослављени философ, Србин по рођењу: писао је на латинском језику. 1868. рођен је, у Дунишићима, у новопазарском санџаку, у Старој Србији, др. Миленко Теснић, научни и књижевни радник — 1879. умро је, у Београду, дрСтеван Милосављевић, лекар: као начелник санитета у Србији и као лекар много је радио и урадио за народно здравље у Србији.

14. — 1814, рођен је, у Карлову, у Банату, Тодор Павловић, књижевни радник и новинар: уређивао је и издавао „Српеки народни лист“ и „Српске народне новине“, много година је био секретар Матице Српске, уређујући „Летопис“. — 1882. Турци Ужичани убише у Ужицу Србина Вучића Курлагу, те се због овога диже тамо буна и кнез Милош исели Србе из Ужица у Пожегу („Курлагина врајина“). — 1895. умро је, у Београду, Милорад ПИ. Шапчанин, плодан књижевни