Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 22.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА БРОЈ 3

Милан Ђ. Милићевић

(р. 4. јунија 1882., + 4. новембра 1908.)

И опет да забележимо један губитак српске књиге. 6. новембра сахранисмо Милана 5. Muлићевића, једнога од ветерана књижевничких, једнога од последњих књижевника самоука онога кова, каквих је у минула два столећа, кад је стварана књижевност наша, било и више, и већих.

Као оно апостоли просвете и књижевности наше, Доситије и Вук, тако је и пок. Милићевић имао много мање школа, него што би и близу било довољно за онако обилат и користан рад, какав је он развио у књижевности нашој. По скромној спреми својој, што је добио у основној школи (у селу Рипњу, где се родио) и у нижој гимназији и богословији (у Београду), не би се никако могао тако заслужно истаћи поред много ученијих вршњака својих, да није, по угледу на неумрле учитеље своје, Доситија и Вука, самоучки прилегао на посао у најтежој школи, у школи живота, те, и ако скромнијих дарова него они, показао толико исто јаке воље и ретке вредноће, толико исто преданости послу свом и угледне истрајности у тежњи да просвети себе, а собом мили народ свој.

И заиста, у свима књижевним радњама својим подсећа Милићевић на два велика учитеља своја и наша, на Доситија и Вука.

На Доситија подсећа оним васпитним, поучним циљем, који се, као оно и код другог великог ученика Доситијева, код песника Ненадовића, видно истиче у већини списа његових, код којих се, по форми њиховој, не би можда очекивао: има га и у путописним списима, и у историјским, биографским и аутобиографским, па и у белетристичним; а већ многобројним списима о васпитању, 0 школи и раду у њој он је управо творац педагошке књижевности у нас.

На Вука подсећа Милићевић многим етнографским, историјским и географским списима својим, који ће му најдуже очувати име (Живот Срба сељака, Кнежевина и Краљевина Србија, " Поменик, Кнез Милош у причама и др.); после Вука он је највише и најживље оцртао живот народа нашега у садашњости и прошлости.

Достојан је ученик Вуков иу неговању лепог књижевног језика нашег, у посрбљавању његову, као и у стварању српскога стила, што се нарочито поучно истиче у преводима његовим, што доцнијим, то боље.

Приповетке Милићевићеве и слике из народнога живота, растурене и ван збирака (Међу-

| | | |

дневица, Зимње и Летње Вечери и др.) немају, у простој обради својој, онолико праве, уметничке вредности као радови савременика његових, Милована b. Глишића и Лазе К. Лазаревића, али су и оне значајне по томе, што су пространим утицајем својим раскрчиле и поравниле пут здравијем, реалистичном правцу

"у приповедној прози нашој И у њима се увек

истичу три главне тежње Милићевићева књи- |

' жевног рада: васпитна поука, истинско сликање | народног живота, неговање српског књижев-

ног језика и српског стила.

Милан Њ. Милићевић познат је и као послу предан сатрудник у многим просветним и књи-

| жевним установама нашим, у многима видимо

| и њега као оснивача, ' међу оном седамнаесторицом оснивача Српске

па га тако налазимо и

Књижевне Задруге, међу првим члановима управе и првим сарадницима.

(С тогасу чланови Главног Одбора Српске Књижевне Задруге сматрали за дужност своју, да пок. Милану Ђ. Милићевићу на састанку 6.

| новембра. на дан сахране његове, учине скроман

помен. Пре преласка на дневни ред потпредседник Задругин, г. Срета Ј. Стојковић, изговорио је ово неколико топлих речи у славу и

| помен пок. Милана Њ. Милићевића:

Господо!

Наша је дужност да на данашњем састанку,

"пре икаквог другог рада, одужимо дуг помена

и признања што га наша Српска Књижевна Задруга дугује имену Милана Њ. Милићевића.

Неумитна смрт одузела нам је у њему јел-

| нога од најстаријих а најобилатијих књижев-

ника наших. Колико је Милићевић као велики познавалац народа српског, његова језика, ње-

гових обичаја и умотворина, његове историје,

задужио Српство својим радовима на књизи и просвети, 0 томе се већ писало, и писаће још сви српски и словенски листови и часописи;

| његови ће радови бити и предмет засебних | студија и оцеча; о њима це се говорити и у

| следњих година суделовао као

свима оним књижевним, научним и патриотскам корпорацијама, у којима је он ранијих и почлан или и

! оснивач. Кроз више од педесет година неумор| нога рада, са стотином својих књижевних дела,

Милићевић ће задуго остати као највреднији и најобилатији књижевник српски.