Službeni list Srpske književne zadruge

ИН M 55 у TO li i i i | i

OON! ay id ИЦ дни

БРОЈ 8. -

дужбине експедује у крајеве ван Србије, минуле је пак године одбор Задужбине, по одобрењу Српске Краљевске Академије, уступио Задрузи Ш свеску Задужбининих издања, а нешто и од [и 1, да их бесплатно разда својим задругарима у неким крајевима ван гра“ ница Србије, те јетако Задруга растурила преко 8.000 тих књига, учинивши тиме да књиге дођу у руке свему Српству, како је то и желео завешталац, а и да наши задругари из тих крајева добију те књиге. За ову годину пак Задруга ће добити од Задужбине 10.000 књига за све своје задругаре без разлике покрајине у којој живе. То ће још боље разнети по свему (Орпству име племенитога завештача, а припомоћи ће и јачању броја задругара.

Поред овога акта пажње и помоћи ваља нам поменути још два: расписе Њ. В. Митрополита г. Димитрија од !. декембра 1909. год. АЕБр. 3620 иг. Министра просвете и црквенх послова од 7. декембра 1909. год. ПБр. 91.179, којима су препоручили својим подручним органима да се претплаћују на Задругина издања и приме повереништва, што је до сад већ почело показивати успеха, а имаћега несумњиво још и више, и затим одликовање 23 повереника медаљом за грађанске заслуге (10 златном и 13 сребрном) за предани рад на ширење Задругине књиге, које ће признање труда повереницима свакако дати још више маха за рад.

По предлогу неких повереника, да се добротворима при упису да на поклон нешто од ранијих кола или књига и на тај начин привуче што више ових чланова, одлучио је одбор новим добротворима, који од једном положе цео добротворски улог, дати на поклон или 3 ранија кола или 20 ранијих књига по Задругину избору.

Колико је Задругин рад у свему успешан, он ипак има да се бора с једном великом незгодом, коју морамо овде помечути. У жељи да Задругина књига буде трајно благо и леп украс задругарских домова, оснивачи су одлучили да се књиге дају свима задругарима у лепоме платненоме повезу Али од како је престало важити уговорно стање између Србије и Аустро-Угарске има се на повезане књиге- плаћати царине по 1:20 круна на килограм бруто тежине, дакле по 2—2950 круне на комплет, коју суму не може плаћати Задруга, а не може је ни наплаћивати од повереника. За наредно коло Задруга се довија тиме, што број кола, потребан за Аустро-Угарску, повезује у Земуну, услед чега има само нешто већи издатак (12 пару по књизи); али је велика незгода за књиге ранијих кола, којих је већ нестало у земунскоме магацину, те се поруџбине повереника и задругара тих кола не могу доста брзо извршивати. То сматрамо

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СТРАНА 77 » 5

за дужност нарочито поменути, како бисмо оправдали омања чекања на пошиљку тих књига.

Како је прва хиљада поручених повеља за 10 година сва утрошена, одлучио је одбор набавити још две хиљаде прамерака, услед чега ће Задруга имати ове године један ванредни издатак од 2.500 — 2.600 динара.

Поред члана управнога одбора и члана добротвора пок. Антонија Пантовића, министра у пензији, Задруга је у току ове године смрћу изгубила још ове добротворе: Глигорија Живковића, митрополита тузланскога, Драгутина Плајела, директора,који је поред себе за добротворе уписао и три покојна сина, Крсту В. Патроногића, трговца, Кретомира Петровића, економа, Милоша В. Валожића, књижара, и Др. Тошу Недељковића, адвоката, а од повереника Петра М. Суботића, протојереја, и Стеву Страјинића, тајника. Захвални им на указаној

љубави према Задрузи одајмо још једном за-

хвалност сенима њиховим: Бог да им души прости ! | Захвални свима нашим вредним поверени-

цима, којима припада у првоме реду заслуга, што Задруга све више јача, морамо нарочито поменути ове неуморне поверенике; г. г. др. Веселина Ђисаловића, професора у Новоме Саду, Димитрија Ф. ћосића, учитеља у Шапцу, Душана Поповића, учитеља у Руми, Живојина О. Дачића, секретара Универзитета у Београду, Јована Живојновића, професора у Новоме Саду, Милана М. Томића, професора у Крушевцу, Панту В. ЉЂукића, капетана у Крагујевцу, Петра Живковића, учитеља у Свилајнцу, Ратка Р. Ракетића, поручника у Београду, Светозара Брашована, учитеља у Вршцу и Стевана В. Вујића, град благајника, који су већ изабрани за добротворе, па су Задрузи остали и на даље верни пријатељи и вредни повереници.

По тач. в. чл. 20. Правилника Задругина стекли су право на скупштинско признање ови повереници: г. г. Јово Секуловић, књижар у Херцег Новоме, Михаило Ј. Миладиновић, професор у Пожаревцу, Негован Белановић, књиговођа у Митровици, Никола Видаковић, учитељ у Сарајеву, Павле М. Радосављевић, монополски чиновник у Врању, и Тодор Боровњак, професор у Битољу, који су

· за последње три године уписали преко 159

задругара. По тач, г. чл. 20. Правилника пак стекли су право на избор за добротворе ови повереници: г. г. Бранислав Б. Тодоровић, професор у Београду, Васа П. Стојановић, управник поште у Књажевцу, Зорка Д Станковићева, кл. наставница у Београду, Лепосава Бошковићева, кл. наставница у Београду, Милан К. Петковић, професор у Крагујевцу, Миливоје