Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

103 следнѢмЪ недостатку ране умир'ау одЪ глади, но нико несмеяше усудишисе споменути, да се предаду, заш,о су били узаконили, да ко спомене о томЪ да буде погублѢнЪ. Онда неки ХегеторидЪ одЪ први граѣана мешне себи уже на вратЪ и доѢе у собранїе, и рече. Я знамЪ какавЪ смо ми учинили законЪ; но са свимЪ тимЪ я себе предаемъ' смерти; убите мене, а спасите себе и фамиліе ваше и предайте се непріятелю. Све собраніе похвали нѢгово великодушіе, неубїюга, него униюоже учинВни законЪ, и предадусе. Една лацедемоника пошлѢ свога роба да распита шо се чини сЪ воискомЪ гдиона имаѣаше пет.Ъ синова свои. КадЪ овай доЋе каже иой да су сви пепі.Ъ синова нѣни изгинули. Я те нисамЪ послала, одговори она: да еидишЪ іцо чине еинови мои, него войска наша: есмоли ми побѣдили? есмо; отвеш,а онай. Благодареніе буди богу, рече она: и отиде у ХрамЪ принеши жертву... Леониду вожду лакедемонскому поручи ЦарЪ КсерксЪ. Оди кЪ мени сложисе са мномЪ пакЪ Ѣю те я учинити КралѢмЪ зрѣле грецїе. Ти незнашЪ шд в поіценѣ одговориму овай: я желимЪ за свободу гређіе воюѣи погинути, а не на нѣйзино удрученїе сЪ непріятели нѣни слагатисе. Овай полазеѣи у Ѳермопгле сЪ Триста свой витезова гди в знао даѣе погинути, овакосе са своиомЪ женомЪ поздравй. Иш,и себи достойна мужа на мѣсто мене роди и одрани отечеству добродѣтелки гражданаЛикургЪ лацедемонски законо ~