Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

і т єокровтцу нѢговомЪ еданЪ СандучнѢь савЪ одЪ драгогЪ каменя : свисе недоумѣваху іца би надлежало у тако драгоцѣнномъ сан, дучиѣю држахпи: Омирово со чинѣ нїе рече Александерѣ. ЕданЪ курирЪ дотрчи, и.вбздижуѣи руке вопїе, о благоп'олучне новине ш,о ти носимЪ побѣдоносни Александре, Овай кои багнЪ онда чиѣаше Омира, презнеее, и запита. 111а! нїели коиомЪ сре'ДомЪ ОмирЪ воснреснуо? онЪ сва своя исправлѣнїя за недостаточна почитаваше, иеимаюѣи коби и тако, као ОмирЪ, описао... Августѣ цесарЪ нїе никадЪ помислїо да Ѣе се похудити, почитуюѢи учене люде за свое пріятелѣ, у своимЪ писмами кЪ Орахрю тако се шнимЪ преписуе и шали, као са себи равнимЪ. ОнЪ ѳ позивао кЪ себи овога Поету за секретари свои повелѣнїя и за сотрапезникаалк Хорагаи одЪ веѢЪ улюблѢнЪ у свое спокоиство одречесе то примитид нити се за то цесарЪ на нѣга разсрди, него ти седне, пакЪ му овако напише. Септимїе Ѣети казати на кои самЪ му я начинѣ о теби говорю; и ако си ти біо тако поноситЪ, те ниси примїо мое прїятелско предложеніе; за то се я опетЪ неѣу на тебе срдшпи ни одЪ тебе поносити. СверхЪ тога ш,о му Хорацїе иоіцЪ ни едно парче одЪ свои стихотворенія нїе приписао біо; овакосе чисто прїятелски, и све еднако шаливимЪ начиномЪ на нѣга тужи. Нека добро знашЪ да самЪсе на тебе разсрдїо , за то ш,о ти у твои стихойи неѣешЪ самномЪ найвише да беседишЪ. ВалязарЪ да