Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

12 6 к. наложи иоіі надзирателство кѣерпсвок. Овде се она ползуе одЪ свїю лекція кое се предаваху кѣерма министровима, мсѣю прочима у музикн и танцованю, илити игри. Смерть овога нѣйзина благодѣтеля погрузи ш у нову оскудостЪ. Ливонія у то време бяше позоршце войне меѣю русси и Шведи. Она поѢе тражити каковогодЪ прибѣжшце у МарїенбургЪ. Пролазеѣи сЪ великимЪ ужасомЪ и трепетомЪ чрезЪ мѣста попалѣна и опустошена, угіадне у руке двойни шведскимЪ солдатохчѣ; н богѣ вѢстЪ ш,а би одѣ ни пострадала била, да промисалЪ неба у тай исти часѣ не пошлѢ едногЪ шведскогЪ унтерѣофицира, у коему она позна сипа вишепоменутога Пастора, свога благодѣтеля. Овай ѳ изхити изЪ руку они; и даде ѳпровести сЪ безбѢдствіехмЪ до МаріенЪ Бурга, давши ной едно препоручително писмо, на некога свога пріятеля именемЪ Глука. Овай е прими и преда ной воспитаніе свои двею малени к'йери: а потомЪ познавши у ніой толики разумѣ и доброту, коя много превозхоѣяше красоту нѢ ну, будуѢи удовѣ, запроси ю за супругу. Она. се тога одрече, заш,о з пре дала била свою речѣ избавителю свомеофицнру, Пасторову сину; и притомъ остане премЪ да з онай едну руку изгубіо біо. у исти данѣ кадѣ су мислили вѣнчатисе, ударе руси на МаріенѣбургЪ, и освоега; и ту погине речени официрЬ. Неки солдати рускн наТію Екатерину сакривену у едной фуруни, н као свою добитЪ продаду е Генералу Ме-