Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

бише. То нису мое робинѢ одговори А* полонїусѣ него су мое госпоѣе, благодѢтелнице и любимице кое мцѳмЬ заповедаю н управляю. Добро! вца су да су; могулисе баремЪ видитиУ запита онай; немогу се видитй, заіца су у мени. Отвеша фїлософЪ. у теби ! Сапрлотинайнѣ! варЬ ти у трбуу толику силу жена носишѣУ рече онай као ужаснут. Не у трбуу, добарЪ човече? него у глави, у памети, у срцу и у души; одговори мудрецѣ. Онда АрмішарЪ погледага позадуго , пакѣ рекне своимЪ служителѢмЪ. Пуіцайтега нека проѣе, видитега да нїе читавѣ у мозгу!.. Царь Ассирійски у Вавилону дочекага сЪ великимѣ почита-, нїемЪ, и запросига да доѣе у нВговѣ дворѣ пробиваніи, докѣ му воля буде ту бавитисе. А да ваше Величество у Варошѣ Пану мое отечество доѣеше били ви дошли у мене обитати ? вопроси Аполонїусѣ: бы, ошвеіца Царь; кадби ти имао таковѣ домѣ, у коемѣ би могао, мене и мое многочисленъ служителѣ удомити. На тай начинѣ, рече други; како мой домѣ неби *бїо за тебе, заш,о ти оѢешЬ да ся са многима; тако и твой нїе за мене, понеже я любимѣ или да самѣ самѣ или сЪ налима... Особити-начинѣ исканіи службу и достоинство... Марко ГіорцїусЬ Катонѣ, названи Цензорѣ (то есть Судія Нарава) почемѣ проѣе крозѣ све степене и достоинства у риму; у коима се онѣ всегда непорочанѣ и достоянѣ покаже, ДоѢе у време избранія Цензора и онѣ, Ц а сѣ