Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

їбб дулиііе и мєтнс и предасе: кадЪ етотн дуне некакаЕЪ вѢтарЪ и однесе све у море. А како нїе могао тога и тога однети? запитаюга. Та однеоби и ню, да нису у нїойзи дукати замотати били. Одговори Арлото... управЪ велики люди нису поносити... АлфонсЪ пети Краль Арагонїе и Сициліе названи мудри и велико, душни, хотеѣи едномЪ улВсти у свою библіотеку наѣе ю затворену, а библїотекарЪ бяше некудЪ отишао сЪ ключемЪ; онда онЪ узме сикиру пакЪ почне обїяти браву. Архіепископѣ Неаполски наѣе га у томЪ послу и зачудисе да онЪ то са своима рукама ради. Да іцо би ти хотео ? одговори Краль смеюѣисе: да се я не служимо сЪ моима рукама у потреби? ЯшуѢи едномЪ на коню, поизмакнесе одЪ прочи свои Официра, и упазн еднога селянина кои се много мучаше да извуче магаре свое пзЪ блата, кое натоварено сЪ брашномЪ бяше ту упало. Краль притрчи скочи сЪ коня и помогнему али се здраво изкаля. МеѢто тнмЪ стигну и офнцири нѣгови и навале третига одЪ блата. СелянинЪ кои га нїе познавао, сазнавши кое онЪ, припадне и проси прошенѢ, Иди ти добарЪ човече своимЪ путемЪ, ако самЪ я и Краль, човекЪ самЪ, и чувствуемъ услажденіе кадЪ учшшмЪ дѣло человѣчества. ГЛ А-