Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

А74 та кое се за насЪ, кадЪ веѣь проѢ.е никадЪ повратиши неѣе. Трудолюбиви земл'Ѣделцій и пастири кадЪ поіцено и праведно живу и бога любе и славе боголюбно време проводе свое... О употреблВнїю благосчастія и злосчастія... За познати каквога е сложенія душа и српе еднога човека, и каково мнѣніе морасе о нѣму имати, валя сматрати какавЪ се онЪ показуе у среѣи или у несреѣи своей. Ако га благополучіе преко мѣре веселимЪ продерзливимЪ и високоумнимЪ чини: аколи га пакЪ злополучіе са свимЪ у жалость и отчаяніе обара нѣгово а срце слабо и душа худа. На противЪ, ели онЪ постоянЪ у свимЪ случайнимЪ приключеніямъ. Сохранявали онЪ свою обичну доброшу, умѣренность, кЪ себи ласноприступность и любкостЪ нарава онда башЪ кадЪ се найвсїїма счастіе на нѣга осмеява, може се слободно изреѣи да з нѣгова душа висока и срце лепо и благородно. За дати помоѣь души и срцу нашему да у свакомЪ обстоятелству, било десно, билоли лево, сачуваю достоинство и благородство свое, обикнпмосе изЪ младости овако мислити. Да су сва задоволства и благополучія овога свеша, смашраюѢи на краткосшЪ живота и на непостоянство счастія человеческога багателе и деіпинске и грице, и да нису ствари піакове кое би могле разумну душу сЪ ума скренути и кЪ лудомЪ киченю и високоумио довести. А сЪ друге сшране пакЪ свако страданѣ и злополучіе не буду Би веиуи вѣчне . не-