Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

Ій» стре кѣери промисла ходеѣи там’ овамо по свету доѣю у Финицпо у домЪ некога богаіпа трговна именемЪ Беласко, кои живляше у Тиру престолномЪ Фининіе граду. СреѢа старїя сестра бяше лепа као данипд, а украшена и весела као пролеФе. Беласко имаѣаше два сина феликса и у* ранїа. Ови бяху обадва депо воспнтани и определѣни. на трговину. Ова два брата живилису изЪ детинсшва у правой братской любови: алн любовь, коиой-свако остало сродство и прїятелство уступа, метне меѣю ни раздорЪ и вражду, будуѣи да се обадва у прелестну красоту сшаріе сестре погибелію за любе. Ова хитроумна прелестница показивашесе обокни браѢе еднако благонаклонна, но нехо'ћаше ни за еднога] поѣи ако се други не склони сестру нѣизину узети, безЪ кое она заклиняшесе да за дуго живити не може. Беласко не хотеѣи да среѢа (девопка'коей паара не бяше) изЪ нѣгове куѣе изиѣе, употреби отеческу свою власть , и принуди синове свое да метну жребїе, и да обоица узму ону коя му на жребїе падне. Ови се покоре оцу з и тако феликсЪ добїе среѣю а бВдни Уранїе неереѣю. Учини се сочетаніе сЪ великимЪ празнованѢмЪ; по коемЪ не много после умреВеласко.и остави Феликсу како старїему и среѣнїему сйну веѢю часть имѣнія свога. Овай видеѣисе на верху задоволства нїе знао одЪ радости іидѢе чинигпи, Облачаше предрагу свою у сваки мода алине злашне сЪ непрс» пѢнепимЪ драгимЪ украшене камеахмп. у»