Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

203 кои онЪ проводи сЪ всевисочайшимЪ задоволствомЪ и достоинствомъ, и тако просшире и отвара себи путЪ кЪ едной пречестной и боголюбной старости. На последакЪ, онай, кои, и у иетомЪ гіоследнѢмЪ пр’іоду живота, то есть у старости сохранява себе свободна одЪ скорби и невеєеля коя по витой части, у ово доба живота на люде нападаю; радо люде гледа и добро имЪ жели; употреблява свое искусство и свое знанѢ и мудрость любве полнимЬ, пречестнимЪ и отеческимъ начиномЪ на исправлѢніе и поболшанЪ нарава млаѣи одЪ себе; ниша друго не желеііи него на славу творца свога и на ползу будуіцега рода и оставше вече у содружеству сЪ людма провести; нити иначе сматраюѣи на приближуюѢисе конацЪ свога теченія, него као на едно успаванѢ, по коемЪІіе му нови данЪ болѣга и еѢчногй осванути живота. Ево дакл.е: ко по овомЪ правилу младость, мужески возрастЪ и старость свою проведе; тай ѳ добродЪтелянЪ и блаженЪ човекЪ. Ово се исто може разумети и за простога селянина коитрудолюбно и богоугодно животЪ свой, проведе. Ибо, онай найвигае учини кои учини све ш,о може. Нити правда више іцо изискива тиима. ОцелусЪ луканЪ, ІПѳагорически ФілософЪ у време просвёзцене і'рец'іе утверждавао з, да з много реди'Греція била у варварству и даіїе опетЪ бити,- То ми сад’Ь очима видимо; и да кисусе оставше еллчнске книге сачувале небисе ни знало іца а Гре-