Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

235 нїи буде, ономЪ Ѣе она руку, срце, и имѣніе свое поклонити. ІЦо вамЪ би? іцо вамЪ з? . ЛЕАН. За бога Елисавета! ели то ‘истина? среѢнїемулисе она мисли дати? садѣ з моя веѣь навршена несреѣа! ЕЛИС. Навршена? ш,а то значи? изяснитесе. ЛЕАН. Добро я Ѣю се теби повѣртпи. Знай- дакле да самЬ синоѢь писмапримїо, да з мой корабалЪ у едной бури пропао. О жестоко небо! иїели ми доста мое имѣнїе изгубити! него морамЪ иоіцЪ савише, сЪ толикомЪ милошѣомѣ люблѣнога и пожелѣнога лишитисе предмѣта! ЕЛЙС. Онай виче на мою ГоспоѢю, а овай опетЪ сЪ небомЪ починѣ процесЪ. А нити з моя ГоспоѢа томе, нити небо криво. Господинѣ Леандерѣ я соболѣзнуемѣ о вашемѣ злополучїу. Я вамѣ ласно могу вѣровати да ѳ то велика жалостѣ свое имѣніе изгубити. Я то-жалостно искусство нисамѣ никадѣ познала, и Богу фала! неимаюѣи іца изгубити немогу га ни познати. Аколи 9 жалостѣ о изгублѣномѣ богатству тако велика, колика з желя то задобити, то мора она несносна бити. Ово признаемѣ. Али, нека доѣемо садѣ на другу точку. Предмѣтѣ ваше срдачне любови; ви подѣ овимѣ разумевате мою ГоспоѢю — ніели ? послушайте само — тоспіе ви самопроизволно изгубили. Но, ако се би будете само моему управлѣшу предати хотели, коли-