Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

ЛЕАН. Толико пре дакле изяснигпе мн ћто. И заіцо бига примолчавали? о! іца се вѢрномЪ другу каже, то з толико колико да се ніе никому казало на свету. Два су права пріятеля една персона; и меѣкі ћима ниіца не валя да з сакривено и тайно : и іцо они еданЪ другомЪ воЕѣраваю, то свакЪ одЪ ни себи то вовѣрава. ДАМ. Не! не! неѣю я ниіца одѣ васЪ сакривено држаши. Били ви могли себн икада представиши, іца а наша любима господа наумила и вознамѣрила? ви неби то никадЪ и нипогцо погодили на какавЪ з Она случай оставила да опредѣли и одсуди ком'Ь Ѣе одЪ насЪ свою руку дати. ЛЕАН. То самЪ и я веѢЪ сазнао, и то з исто іца самтй хотео казати. ДАМ. Да вамЪ право кажемЪ , Леандре! я самЪ сверхЪ овог’Ь нѢйзиногЪ худодушногЪ заключенія ужаснутЪ остао. И пре него би я таковомЬ безсловесномъ И срамотномЪ случаю за нѣйзйну руку благодарити имао, волїобисе з за живота одреѢа. ЛЕАН. И мислители ви да би ю я онда узео? ми имадемо кЪ ніойзи найнекористолюбивіе намѣреніе. Ми би ню любили и за жену узели да она башЪ и ниіца нейма. А она кЪ нами тако корисшолюбива и имѣнія рачителница? ели дакле само случайно богатство ш,о она у нами люби и жели? за тимЪ ли она чезне и гине1 о женскога лехкоумія!