Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

Я55 ДАМ. О боже праведны! іца я то чуемЪ и видимЪ ? каква 9 душа у овой жени? на благополучнога гледа немило и сЪ негодованіемъ , а на мене злополучнога сЪ милошіію и еа соболѣзнованіемъ! очи иойсе наводняваю кадЪ ме погледа! усне ной трепеѣю, као да оѣе да плаче, и неможе да говори! (самЪ у себи, тихо. ЛЕАН. Мила ГоспоѢо! я познаемЪ весма добро друга моега, онЪ неѣе вашему благополучію завидити ни смстати • оно вамЪ нейма пиша друго него српе свое до* нети, а я Ѣю вамЪ сЪ моимЪ срцемЪ и аковче злата поклонити. ДАМ. Друже Леандреі таколн ти ужасЪ и туга о'ћє да ме удаве! немогу ншца говорити. ОрОН. НудерЪ ме садЪ чуй роѣаче I датѣ кажемЪ! ти и тако неѢешЪ ту лепу удовицу имати. А Леандерѣ видшііЬ да ти з невѢранЪ, нудерЪ гледай како тужанЪ! те а привуци на мою страну. Я самЬ страшливЪ несмемЪ иой то ни споменути. Кажи. Иой да я имамЪ два аковчета злата, свеѢ.е нѣйзшіо бити! ууу шужанЪ како ми а мила ! садЪ ме чуй ако никадЪ не'ѢешЪ! и ако ми ово добро учинишѣ задаем’Ь ти мою вѣру датѣ кажемЪ! даѣю піе у прво мѣсто моега завеіцанїя вргнути! ЛЕАН. Мила ГоспоѢо време а веѢЪ да се изясните, да и мой другЪ Дамонѣ зпа на чему а и да више сирота о вами не масли орон.