Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

«ига .у ,омразу кодѣ мене довести, ув'Ьра* ваюїіи ме да онЪ мене не люби. А кадЪ си познао да си ти среѢанЪ а онЪ несре* ѢянЪ, онда си га хошео са свимЪ несреІГнимЪ учинити, принуждаваюііи ме за то да я останемЪ при речи моей, заш,о си ти благополучанЪ біо. Постидисе ! срамЪ те буди! иди ми сЪ очіо ! уживай злато твое коега ниси достоянЪ како и многи други! ДАМ. Леандре! ели могуће да си ти мене хотео преварати? ЛЕАН. ДамонЪ! я самЪ тебе весма у» вредїо! остай сЪ богомЪ! я бѢжимЪ и* спредЪ оч'по ваши у кое несмемЪ више по* гледати. (Покривши рукомЪ лице по^іе.) ДАМ. Леандре !' Леандре мой ! стани! кудЪ идешЪУ неоставляйме! неодноси са собомЪ половицу благополучія моега! срце ми мое одкидашЪ (поточи за нимЪ уфатига и неда му поѣи.) ЛЕАН. Оставиме да идемЪ умрети одЪ срамоте и жалости! нисамЪ достоянЪ |погледати те ! ти ми то неможеш'Ъ прости* ти. ДАМ. Прошено ти а веѣь, проіцеко любими друже мой! лтобовЪ а тебе у заблужденіе привела , како ш,о би и мене и свакога подЪ небомЪ. (Онда привєдега кЪ своей ГоспоѢи, и рече иой) сладко мое срце и дуто моя! онай кои а мене превара ти хотео, біо а човекЪ, и чоеєкЪ за* люблЪнЫ а обо а ЛеандерЬ другЪ мой! различига одЪ онога! не мой насЪ раздвоити! за сладку твою кЪ мени любов'Ь и доброту! прими друга моега за пріятеля Я сво*