Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

265 сшатписЪ злодѣя смерти жертвуе али овай -синЪ бяше еданѣ едини подпорѣ Круне нВгове ^ и сами союзѣ меѢю народомъ нѣговимѣ и нимЪ. Овога убіеніе са свимѣ бн га подданимЪ нѣговимѣ мрзскимѣ и несно* снимѣ учинило: и онѣ би чрезЪ то онай исши столпѣ обране свое оборіо коига иоше одѣ всеобшега ненавкдѢнїя зашшцаваше и чуваше. Страхѣ з ГосподствуюѢа св’по мучителя страстѣ. За то Мезенцїе опетѣ на себе навуче прятворностѣ. Призове кѣ себи сина свога, разговори се сѣ нимѣ подѣ видомѣ доброше, и запоЕеди му да се епреми сутра данѣ на границу кралѣвства, гди н онѣ Армїу свою оставіо біо, поѣи. Млади Принць усили весма душу свою, задржи у себи жалость и болѣзань свою, и поѣе не добивши времена ни остай сѣ богомѣ Лудїи реѣи. У исти данѣ отшествїя младога Принца, старацѣ Краль отацѣ нѣговѣ пошлѢ учинити Кралю Пренесткому едно предложеніе овому весма полезнога и пошукога мира; ако само соизволи дати му кѣерѣ сбою за жену. Овай сирома побѣждени Монархѣ неимаюѣи кудѣ камо. Прими ово предложеніе и за неволю. посланникѣ кои му ово представлѣніе однесе тай исти и нѣгово соизволѣніе натрагЪ донесе. Лаузусѣ имаѣаше у двору оца свога едногѣ друга коиму бяше сѣ душомѣ и срцемѣ одѣ детннства прилепдВнѣ. Совершено подобіе внВшнѢга вида, младога Принца сѣ овимѣ своимѣ саврсшникомѣ, кому ФанорЪ име