Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

274 зу родителя свога пожре. Да се предг ономЪ кога ненаЕиди. И да се одтргне за вовѢкЪ одЪ онога кои у срцу нѢномЪ царствоваше. Гроза смерти нападаше на ню при самой мисли даѣе ю сутра као овцу на заколенїе кЪ Алтару одвуѢи. Люти, безчеловѣчна Мезенціе ! сурова варварска душо! гоЕораше она горко плачуѢи : досшалїе теби да насиліемъ и страхомъ царствуешЪ надЪ срцемЪ моимЪ? каквоѣе задоволство твое бити да обручница твоя предЪ тобомЪ дркѣе као еданЪ бѣдни робЪ подЪ бичемЪ люта и свирѣпа господара? така а любовЪ свїю неваляли и обешеняка люди! Али іца зна творити ? принуждена ѳ сЪ ннмЪ соединитисе и за нѣга єамога живити! ако найманѢ сопротивлѣнїе кЪ томе покаже упропастиѣе и любовника и родителя свога. Едно одреченїе открило6и тайну срца нѣна^ и какоби стари ТАранЪ познао да она веѣь Лаузуса люби овай би пропао, У овомЪ жестокомЪ мученію Лудїа зору ожидаваше. Ево гди сване овай ужасни данЪ. ІІзгублѢна и грозеѣисе даде себе облачити и украшаваппі, не као благополучна невѣста коя иде представитисе божественнымъ АлтаремЪ брака и любови, него као една неповинна жертва кою сурово варварско суевѣріе сЪ свакоякимЪ увѣнчаваше цвеѢемЪ кадЪ ѳ на.закланѢ свонмЪ кровожаждуіцимЪ боговомЬ воѢаше. 11о-*'