Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

»77 ГЛАВА ДВ АДЕСЕТЬ Чешверша. Повѣсть Морална изЪ Г. Мармонтелла Горами Савойскими не далеко одЪ друма изЪ Брїансона кЪ Модени наодисе една усамлѣна долина, кое видЪ полаже путнике у некакво чудновито замишлѣнѣ и у едну сладку меланхолію. Три холма на подобіе Амфїѳеатра, по коима се виде понадалеко неке пастирске колибе, потони падаюѣи сЪ планина, шумарице на све спіране као насаѣене, паше всегда зелене украшую ово планинско место. ГоспоѢа Маркеза одЪ фонрозе возвра* іцавашесе изЪ Франціе у Італїю са сеоимЪ супругомЪ. Осовина ніови кола сломіесе ту; дан’Ь се веѣь бяше кЪ ноѣи приклоню , за то буду они принуждени поискати кое прибѣжиіце за провести ноѣь» НапредутоѢи они кЪ едной колиби кою найближу кЪ себя упазе ; угледаю стадо ована кЪ томЪ истомЪ упуѣсно месшу, за коимЪ стадомЪ виде некакву пасширку, кое, сами ходЪ ни у удивлѣнїе привсде. Поите они, приближесе и чую као Аделааида. Пастирка Алпїйска.