Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

-79 ли ти хоптсла насЪ кЪ коной годЪ упугпиіии ? сожалуемЪ о вами госпоЪо! одговорн Пастирка спустивши очи и заруменившисе: овде су обигпалшца само прости пастира: и внѣете у нима слабо водворени бити! та неживишли и ти шу? речс иой Маркеза: пакЪ заіцо би мени една ноѢЪ била мучна ту гди ти всегда пребивашЪ ? я самЪ на то роѣена, одговори пастирка: сЪ едномЪ благодатномъ понизносшїю. Не тако ми Бога и мое душе! одговори МаркезЪ одЪ Фонрозе : кои немогаше више движеніе српа свога задржати: ти ниеи роѣена да страдашЬ, и счастіе а у томЪ худо и Неправедно! ели могу'ће о достойно удивляема дђвице, да шакове Гранде у овой пустини и подЪ таковимЪ алинама еакривене и закопате остаю? счас сшїе, Господине! одговори Аделааида (о^ во е име Пастирке) счастіе само з тада жестоко и неправедно кадЪ намЪ узме натрагЪ оно шд намЪ а дало. Мое состояніе имаде сдоя услажденія,, за оне кои за нигца друго незнаду. А дуги завичай дае другима такове потребе кое су пастиром’Ь са свимЪ непознате. То може бити, рече МаркезЪ: али ви чудесна девойко! ви, коя насЪ у восхиш,енїе приводите, винисте роЪена то гца сте садЪ. ВашЪ видЪ, ходЪ , гласЪ, тай и.сти вашЪ разговоръ, све то васЪ изневЂрава и издае. Само то неколико речи іцо си изрекла показую едну душу благовоспшпану и срце благородно. Изка-