Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

2І*=$Й!=4Ч^ 283 іцогодѢ подЪ иѢйзине прети доѣе многоцѣнно посшане. Ви видите овде ГоспоѢо, у нашой куѢици: напредуе старица гоЕореѢи: свако сеоско задоволство, лепЪ поредакѣ и чиетоЋю све з то нѣйзино шворенѣ: о дѢ кадЪ з она кЪ нами дошла одЪ тадасмо ми савершено среѣни. А ели она среѣна и задоволна? запита Господинѣ Фонрозе : она се усилява да насЪ у томе увѣри : одговори старацѣ домаѢинЪ: али самѣ я често чинїо приметити моиой старой да она долазеѣи сѣ паше има свое лепе очи ирвене и одѣ плача надувеке, а како насЪ упази осменесе на насЪ и усилюесе да се весела покаже: но све то за луду ми добро видимо да она имаде неку тугу на ерцу коя ню гризе и мучи: и ево люте наше жалости, іцо а несмемо ни питати, ако з неби могли утѣшити, а ми би баремѣ сѣ томѣ плакали. А.коѢе незнамѣ како киша бити и вѣтарѣ: рече старица: она овце тера на пашу, я самѣ з млого реди молила и заклинала да мене пусти на свое место. Како би я то могла поднести: одговара ми она; да ши стара и слаба то творишЪ ша з за мене младу и крепку? остави ме стара майко! велими сѣ милошпю, да се а трудимѣ, трудѣ з за младе люде а не за старе. Сѣ едномѣ речію колико з лепа толико з добра и блага; я и мой стари све о нїойзи мислимо и говоримо чеето са сузами. А іца би чинили да вамѣ ю ко узме У запита ГоспоѢа. Ми би изгубили, одговори домаѣинѣ: оно іцо намЬ 3