Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

33 бнимЪ, завидливимЪ и иакойтнимЪ людма; у всеобшрмЪ лепом’Ь мнѣнію содержаніи моѣи: нииіа манѣ у овомесе состон мудрость, да човекЪ злоби и пакости са своимЪ погрешителнимЪ поступкомъ причине не даде, и тако злоба неимаюѣи наіцо подупретисе ни наслонити самаѣе одЪ себе пасти, и битпѣе свету на поруганіе. Клевета безЪ причине, раѣасе изЪ мечтанія, и изЪ коекакви лукави нзмишливаня, и подобна з сапунске пене бешики, коясе за кратко време неш,о види, али скоро изчезне: али кадЪ ми, или чрезЪ наше неразуміе или злобу дамо узрокЪ дасе о нами ружно мисли и говори, коликосе потомЪ приухиідравамо дасе оправдамо и чисти покажемо, толикосе веѢма мрлямо, и себе лукаве и горе показуемо. ДогодЪ ми нашу погрешку чистосердечно не признайо и на ню неомрзимо, доіпле з све наше раскаяніе цичаню прасета подобно, кое, докЪ га боли у бостану одрезати репь, ужасно кричи , а како то престане, оно опетЪ при своиой првой памети и Ѣуди остае. у овой, пуной раялични страсти и смутня, света комедіи, гди се человеческе наннеповиніе речи и дѣла често на криво разумѣваю и толкую, мучно и редко и сама невинность и благонаравіе одЪ опороченія презренїя и мрзости избегнути и избавитисе може, колико веѣма овнма, онай мора подложанЪ бити, кои самЪ о себи, навлашЪ и очевидно зло мислитн и говоршпи дае! давно з, и истинишо речено да з име добро бо-