Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

45 Жена нѣгова била з одЪ веѣь люта и напрасита; и кадЪ би ко одЪ нѣга знати хотео, зато з таку жену , кою з добро познавао , засебе изабрао? не чудисе томе, одговори, добарЪ коникЪ найрадїе на бесномЪ и немирномъ коню яше: а да моя жена нїе овако люта била, небисе я научіо дасамЪ овако стрпеливЪ. Она мени у своиой лютини многе лепе лекнїе даде: кое я никадЪ неби знао да з она одЪ веѣь мирна и кротка. Ова едномЪ за дуго вичуѢи, радила з сва'кояко да га разсрди, а кадЪ види да ншца не помаже; оде пакЪ завати ведро воде изЪ бунара пакЪ пліосЪ на нѣга. Онда се онЪ то првЪ здраво почне смеяти говореѣн, за дугомЪ грмлявиномЪ, нїе чудо да и здрава киша паднеУіноги кратка ума изЪ овога Ѣе судити да з овай ФїлософЪ бедакЪ біо; али, како изреченіе делфїиско, тако и нѣгова славна дѣла показую и сведоче да з онЪ премудрѢйши грецїе біо. А ову сведочбу неСи онЪ получити могао, да нїе одЪ свое Жене млого паметнш біо. ОдЪ премного мудри изреченія и лепи речи іцо се нѣму приписую, иЗабраѢемо овде неколико одЪ найпоглавитїи. Кажуму да з неки богадіи господарЪ (иначе худи нарава човекЪ) лепе дворове сазидао. болѣби учиню да свое нарави полепша и украси: заш,о кояму користЪ дасе люди дому диве, а дасе на домаѣина сгаде! у време тридесетЪ тиранна кадЪ многи одЪ први и найболи граѣана изгубе имѣніе свое н животЪ: видишѣ рекне сокр/апіЬ кЪ едномЪ Философу