Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

53 Ако се на оби начинЪ младежЪ квари, птако я самЪ повинанЪ, и наказанія досптоанЪ. Ако ли ко числи, да я неговоримЪ истину, ласноме з изобличити. Я видимЪ у овомЪ собранію многе одЪ мои ученика, заш,о ми ко нестане у лиііе ? Аколи се пакЪ они стиде іцо зло на свога учителя очитовати, баремЪ ои,и н'іови, стрицеви, браѣа и остали сродни пи, као добри граѢани моралиби ме тужити, да самЪ я синове ніове и сроднике разш,етіо и у заблужденіе привео. Но овде сенапротивЪ случава, сви сроднини ученика мои, за мене стое, и мою примаю страну. Сограждани аѳинейци! судитеми каковамЪ годЪ драго; я се о моемЪ начину живота нити разкаяти могу, нити га изменити. Я нитисамЪ дезертирао кадЪ самЪ подЪ оружіемъ отечеству служїо, инти садЪ пакЪ, кадЪ самсе предао любомудрію и науии, могу одЪ моега места одустати, и моимЪ сограѢаномЪ неказивати, како могу постати боли и благополучнїи. ДогодЪ я живимЪ и дишемЪ, не могу престаши говореѣи вамЪ. Яюбезни мои граѢани! найславніега града у мужеству и у наукамЪ на земли! нїе ли вамЪ стидно толико старати се за сабирати привременно богатство , и, за скороизчезаему честь и славу краткога живота прїобрести! а немарити за вѣчно сокровиіце разума, истине и мудрости, и нерадтпи за украсити свою душу добродѣтелію и довести ю у оно совершенство, коега а-она способна и достойна! Осуждаваю ме неки за то, ш,о