Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

57 да ти засьедочимЬ цѣлу мою увѢреностЪ, кою на тебе полажемЪ. Я имамЪ иош,е само два сина коису иоіцс деца. Моя а воля да и ти кЪ себи дома узмешЪ, и као свою децу да и воспиташЪ. Воспитай ни у смиреномЪ, и одЪ свакогЪ високоумія свободномъ настояню кЪ науци и кЪ добродѣтели. На ови начинѣ оѣе се породЪ калифски сачувати; деца Ѣе моя по мени царствовати: нити Ѣе пакЪ желити да ми за живота престолЪ отму. ЗаповедЪ Цара, Господина моега, испуниѣесе, одговори ХелимЪ; поклонисе Цару, и отиде. ОнЪ одведе децу у свой домЪ, и воспиша ни у наукамЪ и добродѣтели. Млади царевиѣи любляху Хелима као оца свога,инѢговямЪ наставлѢнїемЪ дотле предуспеду, да у двадесетЪосмой години возраста у свакой восточной мудрости искусни постану. Старіиименовашесе ИбрахимЪ, а млаѣи Абдала. Ови живляху меѣу собомЪ у тако совершеной любови, да и до данасЪ у оной земли, кадсе за два пріятеля каже, дасе вѣрно любе; живу заедно као ИбраимЪ и Абдала, веле... ХелимЬ имаѣаше едно едино дете, едну кѢерЪ: у кое, прекрасномъ тѣлу, краснѣйша обитаваше душа. ОтацЪ нѢйзинЪ ншца нїе пренебрегао бїо, іцо 9 ню совершенѢйшомЪ у женскомЪ полу учинити могло: и будуѣи да садЪ она у истимЪ, сЪ Царевиѣи, наукамЪ обучавашесе, тако постане меѣу нима таково живлѣнѣ, како меѣу два брата и едномЪ сестромЪ. Абдала ,