Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

59 сЪ постеянимЬ глаоомЪ: и садЪ башЪ не миелимЪ мою речЪ натрагЪ узети. И тай часЪ заповеди Балсору довести. Коя и не саняюѣи да би іцо таково стари КалифЪ о нїой помиеліо; како чуе изЪ уста родителя своега, на какво з ню високо досто^ инство КалифЪ возвисити наумїо, онесвестне, падне на средЪ собе, и остане ту, ладнимЪ покривена зноемЪ, како суіца мртва безЪ движенія и диханїя. ХелимЪ плакаше горко и умоли Калифа даму оставинеколико времена, да з онЪ кЪ томЪ нечаяномЪ височеству по\агано, и мало помало прїуготови. Сирота Балсора, коей само помишлѣнїе, да се мора одЪ своега любимога Абдале за вовѣки разстати, горчїе итеже него смерть бяше; одЪ претешке свое жалости и туге падне у отчаяніе, и одЪ тога нападне на ню жестока огнюіцина, та^ ко да очевидно отЪ данЪ до данЪ кЪ гробу се приближаваше. ХелимЪ видеѣи да се она одЪ болести и смерти ни на кои начинѣ избавили неможе, ако се пре не избави оно^ га ужаснога помишлѢнїя даѢе за калифа поѢи : науми да ю сЪ помоѣїю саме (да тако речемо) смерти, одЪ Калифа и смерти ослободи онѣ спріобіци свое намѣреніе кѣери своей; и ободри ю да се небои: она соизволи на све. Онда иой да онЪ, неіцо таково пиши, одЪ ш,а з морала обумрети и неколико часа са свимЪ мертвой подобна лежати. Яви Калифу да се з Балсора пре^ ставила; кои, будуѣи да з ню за царицу изабрао бю и нарекао, заповеди Хелиму, да з у царскимЪ, црнога двора гробницамъ по* гре-