Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

бі и чуваши душу, него іцо з она любимога свога тѣло гледала и чувала. КадЪ се овай у свое време пробуди; не будуѣи предиввеіценЪ о измишлѣню и майсторїи воспитателя свога Хелима: и кадЪ упази при сяню кандила, коя ту непрестанно горяху, присеби душу и срце свое, неописано а било нѢгово удивлѣнїе и сладость. НѢму се учини да се з топрвЪ садЪ нѣгова душа, у обиталиіцамЪ вѣчнога покоя пробудила, и да з иѣгове любиме духЪнѢму у сретеніе дошао, дага у блажени Божіи уведе рай. А кадЪ му ова придомишлѣнѣ и мудро свога Отца предпріятіе разкаже, и сву тайну открїе; онда онЪ Еозда хвалу и благодареніе промислу всемогуѣега, за такоЕо благо, о себи и своей любимой устроеніе и разположен'іе. Ово обшпалиіце мертви балсамирати тѣлеса, на мѣсто іцо би га страшило и грозило, покажемусе прїятніе и веселіе, него исти КалифовЪ дворЪ са свимЪ великолѣпіемъ своимЪ; заіцо се онЪ овдс веѣь у безбѣдствїю сЪ миломЪ нахоѣяше своюмЪ. Она надЪ гробницами ужеженна кандила учинемусе толике на кругу небесномЪ сіяюѣе зеєздє , кое нѣму само на то служаху, да онЪ може гледаши и видити красоту данице сеоє , коя нЪму светло сунце и весели новога живота данЪ предвозвеіпаваше— Ово зданіе назиЕашесе црни ДворЪ, заіцо савЪ одЪ црнога финога мермера сазиданЪ бяше. Стотина нѣгови околни врата одЪ скупога црнога Ебанова дрвета устроенна ? одЪ толикога числа стражана све црни Арапа неусипно чувахусе, тако дату никомЪ т-