Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

82 само искусство веш,и сведочи и доказуе, да найстраовитія и бѣдствителнія у животу претрплѣна и преко главепреметну та приключенія радо се размушляваю и споминю. О боже сачувай ! чуемо често: дна онда поднесмо ? малЪ не изгибосмо! за длакомЪ остадеживотЪ [ сновиденію, нанеки начинЪ; їірнкладна су. приключенія живота: колико е страшши санЪ йіо смо снили; шоликога усерднїе казуемо. Стари Офішири и солдаши ниіц'а радїе не пропоЕсдакх, него гдису у найвеКойватри, и кровопролитію били. ПЂсне наши стари найвише су овога содержанія. Отсече главу! скреса до рамена руку! и изгибе шолико Юнака! сви Славеносербски Народи у разнимЪ крал'ВвствамЪ и државамЪ, и кадЪ се жене, и кадЪ празную, и кадЪ се годЪ чаете, и кадЪ годЪ путую по мору или по суву , оваке пѣваю пѣсне. Али сврхЪ свега, овакови при нашимЪ народамъ пЪсана, тако а куріозно заключеніе, даби грехЪ біо сЪ молчаніемЪ то преминути. КадЪ онай кои пЪва евріііи пѣсну, онда сЪ громовитїимЪ гласомЪ оваіео заключи. ДомаѢине теби на пош,снВ ! мили гости на ваше весел'В! онда било садЪ се споминяло! вами пЕсна мени чаша вин^.! а притомЪ мореплаватели, коихЪ в всегда у корабли живлЕнЪ; оии люди опет'Ь да довека живу, ималибп ш,а разказивчапш, све страшнїе за страшншмЪ. у исто време кадЪ ово пишемЪ, знамЪ гадѣе ми, многи, ово чнггіаюЕи реѣи. ІЦа ѳ ономЪ садЪ опешЪ у главу звекнуло, данамЪ таково неіцо на іцампу шдае, іца и сшаре Ба-