Sokolski godišnjak

83

непријатеља, могао с правом да узвикне,- па шта је онда то Српско Соколство, шта има Српско Соколство, шта га држи, кад су му сва средства његова само и једино српска соколска мисао ?! То је истина, одговорнли бисмо, Српско Соколство нма своју српску соколску мнсао, алн целокупну, тачну и јасну, а све друго је далеко доле, све друго је мало, ннштавно и слабо. Није то погрешна пренагљеност истаћи једну велику мисао, а немати моментално моћи за потпуно реалнзовање у живот. Пре свега не иде то на пречац ни код јачнх народа. А онда је врло велико питање ово : шта је било потребније за српске соколе и боље, да ли да без мисли водиље, без светлости и без главног оријентирења отпочињу један посао, истина добар и снгуран, али са успехом тек када педесет година прођу, различитих делова могла у опће да у већем обиму вреди) када телесна веџба соколска (ако би раздељена у седам педесетогодишњим трансформирањем и стварањем, образује једну јачу, здравију и бољу генерацију српску, или да дођу одмах истини и светлости, одмах сасвим близу, појме н схвате, остварују, и раде већ данас на овоме, буду спремнн данас да чнне, хоће данас оно и боре се, колико могу, данас за оно, што би тек за 50 година требали да сазнају, чују и внде ? ! Анонимно је учињено оно, што је за српске соколе потребније и боље, уздигнута је у вис мисао. По зшутрашњој невољи и иужди морало је то да буде. Прво то, па онда све друго. У најтешњем конексу са народном мишљу створена је соколска мисао, н није могла'другчија да буде. И од тада је у Српском Соколству видио, а npe тога Је био мрак. Чак и могућност веровања у рад, који ће за 50 година донети плода, за могућност бављења тим радом и организације његове, било Је прво потребиа светлост мисли. Па шта вреди једна велика мисао за коју Српски Соколн још нису спремни ? Вреди то, што за ту мисао могу српски соколи и иеспремни, већ данас или сутра, да даду све што имају, да учиие све што умеју.