Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

да проспе по лицу земному свакогЪ рода Во'Йа, и да напуни бурадЪ нашу виномЪ, почемЪ све ово у поредакЪ мешне и саврши, онда, за дапти земли нашой време да одьпочине, мало по мало узмйчуѣи и усгпупаюѢі, о гни де другима лето донети, а насЪ за неко време осшави, да се помажемо како болѣ знамо и можеадо, сЪ лозномЪ крвлю н вруѢомЪ фуруномЪ, Сада Ѣемо попробесѣдити О любзви чловеческой. БогЪ а удїо у сва створеня природну кЪ себи любовь. Свако живошно себе люби, за то непрестанно шражи оно іцому в потребно и угодно, а уклонясе и бѣжи отЪ свега іцаму з вредовнто и не" поѣудпо. Ово исто мора бита и при човеку. ИзЪ ове естесгпвенне и природне кЪ сеои любови, раѣаюсе сва нѣгова намѣренія и дѣла. Сада све о томѣ зависи, како и на іцо валя ову страсть употребигпи, и кЪ каквомЪ а Концу управити, за то о овомЪ послу, не валя као мимогредЪ и трчеѣн да мислимо; Овдесмо дужни сву силу ума и разума нашега употребитн , за іцо.изЪ овога вида любави раѣасе све наше благополучіе или злополучіе, то есть, свд наша