Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

45 сметни. ГдиѢу я наѣи пристойна изреченія , сЪ коимаби могао предсшавити 6аремЪ неку чаешь чувствованія, коя мое благодарно ердце преизобилномЪ ВашомЪ добротомЬ удручаваю 1 СамимЪ природно благороднимЪ срдцамЪ, и висскимЪ царскимЪ душамЪ свойственно а, мали даракЪ енромашка землѣдѣлца и убога селянина, прегрть ладне Веде изЪ близу текуѣе РѢке по мѣри усердія ц’Вннти , и драговолно и благопріятно примиши, несматраюпи нимало да ѳ воде найвише на свету. Милостивк мой Господине, да самь свсбоданЪ; на мѣсто овога моега писанія, самогабн себе на поту дао , и крилаби желїо да велико пре, предЪ НогамЪ Славнога Мецене Моега, за тако милостиво и царскодушно ЇХисмо, не само да благодаримъ, него , акобисе и како могло, савЪ у Благодарность дасе прЙобразимЪ и претворимъ. Аіцоби чиню кадЪ би и дошар? Нитиби ВамЪ зиао гца репи; нитиби умѣо уста ошворнти; по топле сузе изЪ очїю мон, за менеби г^воР илед