Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

5* ш> и усттаватн све мисле и саняю; д:Ѣе пре Земля престаши траву прозябавати. него Умь человѣчески Мисли раѣаши. ХоѢе даму кажемь, іцосумн Постови и дуге Молитве на путу, іцолими сметаю тесамсе на ни ополчїо и подигао ? Зактева р дасе веѣь дамь яснїе разумсши коясу та Злоу* потреблѣнїя на коя толику буну подижемь; ОпоминѢме да пазимь добро, да подькопаваюѣи Суевѣріе, кеобзлимь Правовѣріе; Кажеми , да и осимь мене у Націи нашон има учени люди, кои, кадь сьчепаю прошивь мене Перо, угріяѣеми уши. Найпосле заключава писмо придодаваюѣи, да залуду арчимь Новце, да акоѣу пу.Ѣи као неначеть кестень у Жеравици, неѣу ниедну едину Баку на мою .страну придобити, вь прочемъ остае желеѣимн у напредакь болю Памегпы На овако Писмо дужность з моя была одговорити, ербо колико више можемо дужнисмо чуватисе да другнма наймани Поводъ , о нами зло мислити недамо; аколисе кадь случи, да когодь неимаюѣи право 2 о нами зло мисли и злослови нась, мисмо дужни показати Свету нашу Невинность, пакь 4 2 8*