Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

у све време писана мога Ѳемистпоклеву реЧѢ нимало иксамъ сЪ ума смешзо: Слушай сіма ЛакЪ ахойешь п ударъ . Колико пуша малено деше уедеснсу коя га дои? но прашамусе ерЪ незна. Коликосу викали на ону Сокраптску душу Ерасма Рогперодама, и свои и туѢи! Вкше него на Куряка, но іца в било? они коису викали као сове на еунце, несшало имЪ ѳ шрага и имена, а Еразмова слава за нѣгову любовь кЪ исшини расти н расшиѣе до вѣка; можелига ко у руке узети да га кЪ прсима не пригрли ? и дата своимЪ просвешишелѢмЪ не назове? Божія з првородна кѢи Истина, ко ню иеби чистосердечно- любіо ? да самъ имао по комЪ ове нашампате книге разаслаши, мучноби осшао сумиромЪ мой завежай у торбн, башѣ акоби знао никадЪ Париза не видиши. ІЦа човекЪ неїіе прегорешн за препоручити име' свое и освсдочиши любовь свою ДалекимЪ родпвомЪ? О овомЪ мислеѣи и стараюѣисе пао мїе на умЪ еданЪ Россійскій ОфицирЪ родомЪ СрбинЪ. у оно време кадЪ самь имао честь познатига у Пресбургу у біо з Полковникъ, Россіискс Імперашрице ФлигелЪ АюташііЪ ; и Свептосланнславскога Ордена КавалерЪ Благороднн Господинъ Да-