Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

45 емеіттни. ГдиѢу я наѣн пристойна изреченія , сЪ коимаби могао представити , ба-* ремЪ неку часть чувствованія, коя мое благодарно срдце цреизобилномЪ ВашомЪ добротомЪ удручаваю ? СамимЪ природно благо роднимЪ срдцамЪ, и бис ішмЪ ідарекимЪ ДушамЪ свойственно з, Мали даракЪ сиро-^ Машка землѣдѣлпа и убога селянина, прегршь ладне Ваде изЪ близу шекуѣе РѢне по мѣра усердія цѣиити, и драговолно и благопріятно примити, несматраюѣи нимало да з воде найвише на свету. Милосшивк мой Господина, да самь свободанЪ; на мѣсто овога моега писанія, самогаби себе на попру дао , и крилаби желіо да коликопре, предЪ НогамЪ Славнога Мецене моега, за тако милостиво и ідарсйо душно Писмо, не само да благодаримъ, него , акобнсе и како могло, савЪ у Благодарность дасе преобразимъ и претворимъ. А ш,оби чинїо кадЪ би и дошао? Нигпиби ВамЪ знао ндз реѣи; нптиби умѣо уста отворшпи; но топле сузе изЪ очїю мои , за менеби говорила ,,