Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

54 Свеіцешіика дочепаю, водега на свое ГроблѢ да ■ кади и сп< мене нїове мршве ; и мора Свеш,еникь гласно сломинатя , уееина, Мустафу, Алїу и прочая, аксмусе и неБе, ерь иначе бкга здраво изтукли, а кадь имь нспуіш волю, онвга лепо чаете и обдаре: вичу и прокликю Оже и Дервиши! ншца ціо неслужи. Опіаць умируѣи заклинѣ сина, да никаква Попа непропусти докъ ыу гробь не окадн. Ове самь нєке приклзде напоменуо, за представити какову силу сшари обычаи имаду; и много се кратъ наѣе човекь на белаю противъ ни говореѣи. ІЦо ѳ годъ ново, чинисе простимъ людма необычно, ако'ће найпзметнїе биши; Аколисе то, иоіць савише, неки обичая коисе за свеше почишую тиче, онда веѣь ниши чекай нкіписе обзири, ерси имь у живаць дирнуо. Зато, повитой части, драго мїе било, ово писмо, и радостно на нѣга одьговарамъ ; за неоставити никоме нимало СумнѢнія, акнби я найманѢ іцо прошивъ православію уводїо, нека сваки очиша ови мой одьговорь , пакъ $е видигпи и пѳзнаши истину, акому а истина драга. Олго-