Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

214

Велимир Карић, члан управног одбора Народне банке, Ђорђе Радојловић претседник Трговачке коморе са члановима управе Владом Миленков-ићем, Петром Чутурилом и Миланом Лујановићем. Сва су ова господа била пуна задовољства због рада и успеха у школи. Своје задовољство је јавно изражавао и г. Давид Коренић, начелник стручне наставе у Мин. трговине и индустрије, кад год је школски рад инспекцирао. Углед школе на страни Добри гласови о школи, њеној вредности и утицају продрли су и у иностранство. Да о томе цитирамо само неке чланке. Кад је Међународни преглед за трговинску наставу, који излази у Цириху (»Revue internationale pour l’enseignement commercial«) вршио анкету o стању трговинске наставе у државама целог света, у априлској свесци за 1927 год. г. Милорад Ђерић, професор Трговачке академије у Београду, приказао је стање трговинске наставе у нашој земљи. Из тога чланка штампаног на француском, до.носимо у преводу овај цитат о Школи Беогр. Трг. Омладине: »Међ приватним трговачким школама постоји и једна која заслужује да се о њој нарочито говори: то је Школа Београдске Трговачке Омладине (о---снована у 1882). Она данас има 2.300 ученика, младих шегрта и трговачких помоћника, који само недељом и празничним даном од 7—13 часова посећују часове ове школе. Школа је подељена на Нижу школу Београдске Трговачке Омладине, чија настава траје четири године, и Вишу школу Беогр. Трг. Омладине, чија настава, после четири године проведене у Нижој школи, траје две године. Ученици ове друге школе имају право да полажу испит за резервне официре. У свима насељенијим варошима у земљи налазе се школе истог типа каквога и Школа Београдске Трговачке Омладине. Сви ученици ових школа постају трговци. Ове су школе под надзором Министарства трговине и индустрије, али њихови ученици и њихови послодавци сносе све школске трошкове. Школа Београдске i рговачке Омладине је не само најмоћнија по броју својих ђака, већ је још најбогатија школска установа у земљи (сем Универзитета), благодарећи великим завештањима трговаца, нарочито оних што немају деце, а желе да сарађују на умном и економском напретку земље.« 0 школи се врло похвално изразио још 1905 године стручни минхенски часопис »Monatsschrift fiir Handels-und Socialvvissenschaften«- Пошто je најпре приказао рад Школе Београдске Трговачке Омладине и њој сличних школа, чланак се овако закључује: «Постигнути успеси свих ових недељно-празничних трговачких школа у Србији, а нарочито оне у

Београду која има довољан број ваљаних, спремних наставника, не само да су задовољавајући него су то се с правом може казати и сјајни. Откако постоје ове трговачке школе (Трговачка школа Београдске Трговачке Омладине постоји још од 1887 г. у Београду) њихов користан утицај већ се знатно документовао, јер већи део нових фирми у Београду има овој школи да захвали што су постале. Но Београдска Трговачка Омладина није се зауставила само на томе, него је покренула и овој сопствени орган Трговински гласник, који је јако распрострањен по целој Србији и на страни, а нарочито међу Србима у Аустро-Угарској и неоспорно заузима прво место међу свима српским листовима«. Сагласност у раду Шта је све допринело оваквом и оволиком успеху Школе Београдске Трговачке Омладине? Не потцењујући ничије вредности и заслуге, ми ћемо најпре да похвалимо њене ученике. Марљиви за тезгом, они су увек до крајњих граница савесни за школоком клупом. Стога што је чак и данас због недовољног надзора радно време неограничено, стога што живе под доста тешким материјалним условима живота, долазили су они и долазе у школу са жеђу и љубављу према науци. Сви су они п видели и осетили да су знање, врлине и способности битни капитал са којим се почиње сваки посао, сви не жале ни новаца ни труда да до тог капитала дођу. Треба их видети кад се, врло често без топлог одела, скупе у 7 часова изјутра зими у школи, треба их видети како са рукама пуних књига, излазе из школских зграда на подне, или врло доцкан увече. Ови малишани и младићи биће доцније у трговини заменици данашњих трговачких генерација. Отаџбина у њима има добре синове, нека спокојно гледа у будућност, школа их је оплеменила и навикла уверењу да »прегаоцу Бог даје махове«. Ни са довољно речи не да се довољно преставити братска љубав и енергија чланова Школског одбора и Управника школе. Кроз школу и школски одбор прошле су скоро све генерације данашњих београдских трговаца. Ови људи, заузети радом у радњама и својим породичним бригама, заморенп пословима преко целе недеље, не одмарају се ни у Богом за одмор одређени дан. Недељом и празником посвећују они бриге и време школским малишанима и младићима. Очински и братски пазе их и саветују да постану што бољи људи, своЈим вредним и скромним животом дају пример, како се постаје човек. Не треба ни наставнике ове школе заборавити, иако у њој врше посао који им је занат. Многи од њих немају потребе да недељом и радним даном до дубоко увече часове у овој школи дају, али то ипак