Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

235

тивши озбиљмо стање, одмах је, преко својих стручних сарадника, .указивао на путеве којима треба поћи у организовању привредне одбране земље. Захваљујући предузимљивости владе и самопоуздању привредника и целог народа, прихваћен је чврсто и одлучно царински рат. На неколико дана после затварања границе, опште расположење народа дошло је до израза на збору српских трговаца 27 јануара 1906, на коме је присуствовало преко 6.000 људи. На том збору донета је оваква резолуција. «3бор српских трговаца одобрава држање владе према захтевима Аустро-Угарске, прихвата идеју царинске уније (са Бугарском) као једно средство економске одбране, протестује против покушаја да се уговори Србије понизе до улОге куповне цене за преговоре са другим државама, и даје израза жељи за одржањем пријатељских односа са суседном Аустро-Угарском монархијом и за јачање трговинских односа на основу обостране лојалности, којом ће се осигурати у истој мери извоз Србије, нарочито извоз српске стоке као и увоз из Аустро-Угарске. Против неуговорне забране увоза српске стоке и меса од стране Аустроугарске захтева збор од српске владе да предузме исте мере против Аустро-Угарске. Збор упућује апел на патриотизам грађана Србије да истрају у борби и позива српску владу да помогне нарочито српске извознике, који ће услед затварања границе претрпети највећу штету. На предлог претседника збора Ћирковића изјављује збор захвалност народима Аустро-Угарске, нарочито Маџарима, чија је штампа у садашњем конфликту стала на страну Србије». Српски трговци су се пренули и дали на посао. Првенствено је требало обезбедити пласирање крупне и ситне стоке. Вредност годишњег извоза стоке износила је око 35 милиона динара. Требало је изналазити нове пијаце и приступити подизању домаће индустрије за прераду меса, организовати поморске транолорте и т. д. Први се пробој у извозу извршио на Солун, а преко њега хватале су се везе са тржиштима на Средоземном Мору. Први успеси дали су јачи потстрек за борбу и рад. Претсказивање аустријске штампе да ће царинским ратом Србија изгубити свој знатан приход од увоза у Аустрију, и да га на другој страни пеће моћи обезбедити, није се обистинило. Уверење Србије да ће се ефективни губитак осетити само у почетку, и да he смањење прихода већ после годину дана постати беспредметно смањивањем гојења стоке и прерадом меса у самој земљи, показало се као тачно. Аустрија није рачунала са чињеницом да у Србији нису постојали

велики поседи него само мала сељачка газдинСтва и да he српски сељак у тренутку опасности знати да стегне своје расходе и да се жилаво и упорно бори. Дугим, истрајним и енергичним радом, у коме су узели учешћа сви и доиринели ови, Србија је успела да се извоз наше стоке и сточних производа еманципује од Беча и Пеште, Крајња сатисфакција за све напоре малене Србије било је аустриоко попуштање и пристајање на нове преговоре и закључење трговинског уговора. Он је и закључен 1910 године. Виталитет и борбена снага Србијина у току царинског рата учинили су да се она дефинитивно еманциповала аустријског трговинског туторства. Стање пре царинског рата није се могло повратити. То се јасно опажало у примени уговора од 1910. Србија је била овесна своје снаге, као год и својих права, она није имала ни воље ни могућности да се више увија пред аустријским претњама. А и сама Аустрија другојаче је гледала на малог и енергичног суседа. У односима српско-аустријским настао је потпун прелом. На обе стране постало је јасно, да се за коначни обрачун мора спремати и да је он неминован иако привремено одложен. Борбено раоположење било је у ваздуху и на дефинитивну борбу није се дуго чекало, ни пуних 5 година. Царински рат допринео је да је у Србији нагло почела прерада сировина, наглашена је тежња индустријализацији. У првом реду отпочело је подизање млинова, кланичне индустрије. Србија је делом показала способност да се бори и брани кад је у питању њен углед и њен интерес. Убпеху њеном допринео је и »Трговински гласник« колико је могао и умео. У оваком случају његова настојавања и његови ступци били су посвећени истраживању метода, које би оспособиле Србију да истраје у борби и да се што је могуће пре и у већој мери еманципује од економске зависности свога великог суседа. Држање оних дана може служити на част органу српских трговаца. Спољна политика. У унутрашњој политици земље нису све политички или ове економски проблеми. Поред једних, постоје и други, Тако поред унутрашњих питања и проблема, најшире схваћених, постоје спољно-политички проблеми. Ови други често су важнији него први. Они понекад утичу у толикој мери на развитак унутрашњих политичких прилика да су оне потпуно зависне од њих. Код нас на Балкану, по правилу, спољни утицаји били су увек од првокласног замашаја. Скоро ниједан важнији догађај у политици балканских држава није се десио, а да на њега нису утицали спољни фактори. И стога је спољно-политички моменат био од увек важан код свих балканских